Antioksidansi
U borbi protiv slobodnih radikala, najvažniju ulogu imaju antioksidansi. Svakog dana se u našem telu odvija pravi mali rat za očuvanje zdravlja i mladosti. Slobodni radikali koji nastaju kao nusproizvod metabolizma, napadaju ćelije našeg tela i uzrokuju njihovo uništavanje. Protiv slobodnih radikala najvažniju ulogu imaju antioksidansi, najveći zaštitnici zdravlja i lepote.
Šta su i kako nastaju slobodni radikali?
Slobodni radikali u našem organizmu nastaju svakodnevno, usled procesa oksidacije u kojem iz organskih jedinjenja (hrane) nastaje energija koja nam je neophodna za život. U procesima oksidacije glavnu ulogu ima kiseonik. Iako nam je neophodan za život, u povećenoj koncentraciji kiseonik u tkivima i organima može delovati toksično. Naime, kiseonik ima svojstvo stvaranja reaktivnih kiseonikovih oblika, odnosno slobodnih radikala.
Slobodni radikali su molekuli kiseonikovih jedinjenja s jednim ili više nesparenih (slobodnih) elektrona u svojoj spoljašnjoj ljusci, koji nastoje da se povežu u stabilniji spoj na način da „oduzmu“ elektron nekom drugom spoju. Elektrone često „oduzimaju“ belančevinama, lipidima i ugljienim hidratima koji izgrađuju ćelije u našem telu i tako pokreću štetnu reakciju koja se naziva oksidativni stres. Na taj način ćelije gube svoj integritet i postaju oštećene ili potpuno nefunkcionalne. Slobodni radikali često se vežu čak i na naš genetski materijal (DNK molekule), čime uzrokuju teška oštećenja ćelija.
Slobodni radikali prirodno se stvaraju u našem telu i prirodno neutrališu, ali problem nastaje kada se stvaraju većom brzinom nego što organizam stigne da ih neutrališe. Tada dolazi do propadanja ćelija i razvoja bolesti.
Antioksidansi – spas od slobodnih radikalaAntioksidansi su molekuli koji mogu sprečiti oksidaciju drugih molekula, drugim rečima oni doniraju jedan ili više elektrona slobodnom radikalu, čime ga stabilizuju i sprečavaju pokretanje oksidativnog stresa koji uzrokuje oštećenje ćelija.
Njihova uloga je trostruka:
Da li su nam zaista potrebni?
Antioksidansi su neophodni za normalno funkcionisanje našeg organizma, a njihov nedostatak neminovno dovodi do razvoja bolesti, često i tumora. Stoga danas stručnjaci preporučuju konzumaciju antioksidanasa kako bismo zaštitili organizam od starenja i bolesti.
Najbolji način za izgradnju zdravog plana ishrane jeste konzumiranje uravnoteženih obroka i međuobroke sa širokim spektrom namirnica. Najmanje 2 šoljice voća i 2,5 šoljice povrća dnevno čine dobar početak prema životu punom zdravlja.
Ukoliko ste na niskokaloričnoj dijeti, u trudnoći, dojite ili jednostavno ne konzumirate dovoljno voća i povrća, dodaci prehrani bogati antioksidansima idealno su rešenje kako biste zadovoljili povećane potrebe organizma i zaštitili se od bolesti.
U borbi protiv slobodnih radikala, najvažniju ulogu imaju antioksidansi. Svakog dana se u našem telu odvija pravi mali rat za očuvanje zdravlja i mladosti. Slobodni radikali koji nastaju kao nusproizvod metabolizma, napadaju ćelije našeg tela i uzrokuju njihovo uništavanje. Protiv slobodnih radikala najvažniju ulogu imaju antioksidansi, najveći zaštitnici zdravlja i lepote.
Šta su i kako nastaju slobodni radikali?
Slobodni radikali u našem organizmu nastaju svakodnevno, usled procesa oksidacije u kojem iz organskih jedinjenja (hrane) nastaje energija koja nam je neophodna za život. U procesima oksidacije glavnu ulogu ima kiseonik. Iako nam je neophodan za život, u povećenoj koncentraciji kiseonik u tkivima i organima može delovati toksično. Naime, kiseonik ima svojstvo stvaranja reaktivnih kiseonikovih oblika, odnosno slobodnih radikala.
Slobodni radikali su molekuli kiseonikovih jedinjenja s jednim ili više nesparenih (slobodnih) elektrona u svojoj spoljašnjoj ljusci, koji nastoje da se povežu u stabilniji spoj na način da „oduzmu“ elektron nekom drugom spoju. Elektrone često „oduzimaju“ belančevinama, lipidima i ugljienim hidratima koji izgrađuju ćelije u našem telu i tako pokreću štetnu reakciju koja se naziva oksidativni stres. Na taj način ćelije gube svoj integritet i postaju oštećene ili potpuno nefunkcionalne. Slobodni radikali često se vežu čak i na naš genetski materijal (DNK molekule), čime uzrokuju teška oštećenja ćelija.
Slobodni radikali prirodno se stvaraju u našem telu i prirodno neutrališu, ali problem nastaje kada se stvaraju većom brzinom nego što organizam stigne da ih neutrališe. Tada dolazi do propadanja ćelija i razvoja bolesti.
Antioksidansi – spas od slobodnih radikalaAntioksidansi su molekuli koji mogu sprečiti oksidaciju drugih molekula, drugim rečima oni doniraju jedan ili više elektrona slobodnom radikalu, čime ga stabilizuju i sprečavaju pokretanje oksidativnog stresa koji uzrokuje oštećenje ćelija.
Njihova uloga je trostruka:
- Onemogućuju stvaranje novih slobodnih radikala
- Neutrališu već nastale slobodne radikale
- Popravljaju oštećenja na ćelijama koja su nastala delovanjem slobodnih radikala.
Da li su nam zaista potrebni?
Antioksidansi su neophodni za normalno funkcionisanje našeg organizma, a njihov nedostatak neminovno dovodi do razvoja bolesti, često i tumora. Stoga danas stručnjaci preporučuju konzumaciju antioksidanasa kako bismo zaštitili organizam od starenja i bolesti.
Najbolji način za izgradnju zdravog plana ishrane jeste konzumiranje uravnoteženih obroka i međuobroke sa širokim spektrom namirnica. Najmanje 2 šoljice voća i 2,5 šoljice povrća dnevno čine dobar početak prema životu punom zdravlja.
Ukoliko ste na niskokaloričnoj dijeti, u trudnoći, dojite ili jednostavno ne konzumirate dovoljno voća i povrća, dodaci prehrani bogati antioksidansima idealno su rešenje kako biste zadovoljili povećane potrebe organizma i zaštitili se od bolesti.
