Antocijanini
Antocijani su grupa od preko 500 različitih jedinjenja koja uzrokuju crvenu, ljubičastu i plavu boju mnogih biljaka, a posebno voća, povrća i žitarica.
Antocijani su hranljive bioaktivne komponente sa dvostrukim značajem, prvim tehnološkim, zbog njihovog uticaja na senzorne karakteristike prehrambenih proizvoda, i drugim biološkim zbog svojih zdravstvenih efekata, među kojima je jedan od najvažnijih kardioprotektivni efekat.
Antocijani su prirodni pigmenti, koji imaju sve veću primenu zbog svog dijapazona boja, jer su bezopasni i korisni po zdravlje.
Biološke aktivnosti antocijanina
Zainteresovanost za antocijane je posebno porasla poslednjih godina zbog njihovih pozitivnih efekata na zdravlje (smanjenje rizika od nastanka koronarnih bolesti srca, srčanog udara, kancerogenih bolesti, kod inflamatornih stanja, poboljšanje vida pri slabijem osvetljenju i poboljšanje kognitivne sposobnosti).
Poznata je pojava da Francuzi, jedni od najvećih konzumenata crvenog vina znatno manje boluju od kardiovaskularnih oboljenja u odnosu na ostale Evropljane - tkzv. Francuski paradoks.
Antocijani mogu delovati antioksidativno, antiinflamatorno, antitumorno, antidijabetično, antiedematozno, imaju efekat na permeabilnost kapilara, deluju hepatoprotektivno, antiagregacijski, antiulcerozno, antibakterijski, radioprotektivno, imunomodulatorno, inhibiraju herpes virus, virus influence, deluju protektivno na endotelne ćelije u odnosu na razne stresne agense.
Deluju kod hroničnih bolesti kao sto su Alchajmerova bolest i u prvom redu kod kardiovaskularnih oboljenja. Oni su zajedno sa ostalim flavonoidima važni nutritivni sastojci zbog svojih antioksidativnih sposobnosti, sto ukazuje na njihovu potencijalnu primenu u prevenciji nekoliko bolesti koje su povezane sa oksidativnim stresom.
Antocijani pokazuju endotela zavisnu relaksaciju koronaranih arterija. Osim toga, stalnim konzumiranjem antocijana povećava se koncentracija glutationa koji je prirodni sakupljač slobodnih radikala u organizmu. Antocijani smanjuju povećan nivo holesterola i na taj način štite endotelne ćelije od CD40-indukovane proinflamatorne signalizacije.
Nutrition Review je još 2010. godine objavio da antocijanin poboljšava nivo holesterola i nivo šećera u krvi, kao i oksidativni stres (proces koji dovodi do srčanih oboljenja).
Svakodnevni unos antocijanina može znatno pomoći u sprečavanju visokog krvnog pritiska, a ustanovljeno je i da usporavaju širenje kancerogenih ćelija (u ovom slučaju raka dojke).
Koriste se i u lečenju jetre i hipertenzije, poremećaja vida, digestivnog trakta, makrobiotičkih infekcija i drugih sličnih oboljenja.
Crni godži ima najveću koncentraciju antocijanina na svetu, 3.960mg/100g.
Najveći deo ovog članka je izvučen iz naučnog rada “Antocijani– hemijska analiza i biološka aktivnost” pod brojem UDC: 615.279:547.973, autora Nade Ćujić, Tatjane Kundaković i Katarine Šavikin.
Antocijani su grupa od preko 500 različitih jedinjenja koja uzrokuju crvenu, ljubičastu i plavu boju mnogih biljaka, a posebno voća, povrća i žitarica.
Antocijani su hranljive bioaktivne komponente sa dvostrukim značajem, prvim tehnološkim, zbog njihovog uticaja na senzorne karakteristike prehrambenih proizvoda, i drugim biološkim zbog svojih zdravstvenih efekata, među kojima je jedan od najvažnijih kardioprotektivni efekat.
Antocijani su prirodni pigmenti, koji imaju sve veću primenu zbog svog dijapazona boja, jer su bezopasni i korisni po zdravlje.
Biološke aktivnosti antocijanina
Zainteresovanost za antocijane je posebno porasla poslednjih godina zbog njihovih pozitivnih efekata na zdravlje (smanjenje rizika od nastanka koronarnih bolesti srca, srčanog udara, kancerogenih bolesti, kod inflamatornih stanja, poboljšanje vida pri slabijem osvetljenju i poboljšanje kognitivne sposobnosti).
Poznata je pojava da Francuzi, jedni od najvećih konzumenata crvenog vina znatno manje boluju od kardiovaskularnih oboljenja u odnosu na ostale Evropljane - tkzv. Francuski paradoks.
Antocijani mogu delovati antioksidativno, antiinflamatorno, antitumorno, antidijabetično, antiedematozno, imaju efekat na permeabilnost kapilara, deluju hepatoprotektivno, antiagregacijski, antiulcerozno, antibakterijski, radioprotektivno, imunomodulatorno, inhibiraju herpes virus, virus influence, deluju protektivno na endotelne ćelije u odnosu na razne stresne agense.
Deluju kod hroničnih bolesti kao sto su Alchajmerova bolest i u prvom redu kod kardiovaskularnih oboljenja. Oni su zajedno sa ostalim flavonoidima važni nutritivni sastojci zbog svojih antioksidativnih sposobnosti, sto ukazuje na njihovu potencijalnu primenu u prevenciji nekoliko bolesti koje su povezane sa oksidativnim stresom.
Antocijani pokazuju endotela zavisnu relaksaciju koronaranih arterija. Osim toga, stalnim konzumiranjem antocijana povećava se koncentracija glutationa koji je prirodni sakupljač slobodnih radikala u organizmu. Antocijani smanjuju povećan nivo holesterola i na taj način štite endotelne ćelije od CD40-indukovane proinflamatorne signalizacije.
Nutrition Review je još 2010. godine objavio da antocijanin poboljšava nivo holesterola i nivo šećera u krvi, kao i oksidativni stres (proces koji dovodi do srčanih oboljenja).
Svakodnevni unos antocijanina može znatno pomoći u sprečavanju visokog krvnog pritiska, a ustanovljeno je i da usporavaju širenje kancerogenih ćelija (u ovom slučaju raka dojke).
Koriste se i u lečenju jetre i hipertenzije, poremećaja vida, digestivnog trakta, makrobiotičkih infekcija i drugih sličnih oboljenja.
Crni godži ima najveću koncentraciju antocijanina na svetu, 3.960mg/100g.
Najveći deo ovog članka je izvučen iz naučnog rada “Antocijani– hemijska analiza i biološka aktivnost” pod brojem UDC: 615.279:547.973, autora Nade Ćujić, Tatjane Kundaković i Katarine Šavikin.
